KO JE ONDA UBIO ĐINĐIĆA?

Iako smo konstatovali da je Jeljko Kacin nižerazredni političar, bez ikakvog uticaja i u svojoj deželi, njegove, mahom, srbomrzačke izjave ovde su – zakon!?

Nažalost.

Onomad, rekosmo, oglasio se Jelko tvrdnjom da „ima nove podatke“ o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića. Možda i stvarno – ima? Ali, ako ih ima – što ih ne saopšti našim bezbedonosnim agencijama, da se, već jednom, konačno i zauvek reši ubistvo premijera koje je potreslo sav normalan svet u Srbiji?!

Uz to, ako ima – a znajući njega lično, iskreno sumnjam – da li to znači da su „neki drugi“, a ne ovi osuđeni (Milorad Ulemek Legija (JSO) - 40 godina, Zvezdan Jovanović (JSO) – 40, Aleksandar Simović (Zemunski klan) – 35, Ninoslav Konstantinović Nino (Zemunski klan) – 35, Vladimir Milisavljević Budala (zemunski klan) – 35, Miloš Simović (zemunski klan) – 30, Milan Jurišić Jure (zemunski klan) – 30, Branislav Bezarević (bivši radnik BIA) – 30, Sretko Kalinić Beli (zemunski klan) – 30, Dušan Krsmanović (zemunski klan) – 20, Željko Tojaga (JSO) – 15, Saša Pejaković (JSO) – 8 godina), koji već godinama čame u zatvoru – ubili Đinđića ili nisu?

A, da stvar nije prosta, odmah se pobrinuo i često preobavešteni „Blic“, koji „saznaje“ da je već formirana i nova komisija za istraživanje atentata na Đinđića i za „pronalaženje eventualnih naručilaca i finansijera ubistva srpskog premijera”.

Čak, „Blic“ tvrdi: „Komisija se formira na inicijativu dela budućih članova. Njima je podstrek za početak istrage bio zahtev četiri poslanika glavnih političkih grupa u Evropskom parlamentu, među kojima je i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin, da se rasvetli politička pozadina ubistva premijera“?!?

Šta to znači? Komisija je formirana na inicijativu dela budućih članova. Da li su se SAMI predložili i IZABRALI?!

Šta će biti ako i ovi sad osuđeni pokrenu inicijativu da imaju SVOJE advokate i predstavnike u komisiji?!

Uz to, „Blic“ iz istog, uvek neimenovanog izvora zna i ko će biti u komisiji?!

Dakle, po „Blicu“ tu su: sudija Marko Kljajević „koji je skoro do kraja sudio u postupku za atentat“ (nasledila ga je Nata Mesarević, pribedba V.D.), Rajko Danilović, pravni zastupnik premijerove porodice u tom suđenju, Olgica Batić, narodni poslanik i advokat Ante Bošković?!

Opet po „Blicu“ već su podeljeni i prvi zadaci, zasad, zvanično, NEPOSTOJEĆOJ komisiji:

1. Skinuti oznaku državne tajne sa svih dokaza koje je prikupila komisija Žarka Koraća;

2. Razgovor sa Jelkom Kacinom o dokumentaciji koja je van Srbije;

3. Traženje dokumentacije od službi drugih država;

4. Analiziranje rada BIA, MUP-a i tajnih vojnih službi u vreme atentata na premijera;

5. Ispitivanje tokova novca koji mogu biti u vezi sa organizacijom atentata;

6. Saslušanje svih potencijalnih svedoka;

Uz to, po „Blicu“ već je u kabinetu PPV-a navodno i održan prvi sastanak komisije?!

Uz pobrojane u komisiji biće i predstavnici BIA, Tužilaštva za organizovani kriminal, ministarstva pravde i policije.

Ukoliko je, nekim slućajem ova informacija bar delimično tačna, onda sve ovo počinje u startu da liči na farsu! Jer, kako je moguće da u komisiji budu sudija Kljajević, kada se dobro zna zašto je otišao pred veliko finale i izricanje presude za ubistvo Zorana Đinđića?!

Dalje, nejasno je kako u komisiji mogu da budu (i po kom osnovu, osim možda po ličnoj želji?) Rajko Danilović, pravni zastupnik porodice Đinđić i advokat Ante Bošković, ugledni član Instituta za javnu politiku blizak Vladimiru Bebi Popoviću, čoveku koji je „pola sata“ po ubistvu premijera u RTS doneo dosije i fotose ubica Zorana Đinđića?!

Niko normalan, naravno, ne bi trebalo da ima protiv da se stvarna istina o atentatu na Đinđića dotera do kraja.

Iako sumnjamo da je ovakva komisija sastavljena i da je već u kabinetu Prvog potpredsednika Vlade Srbije u ostavci Aleksandra Vučića prva sednica odžana, da pitamo: ko je formirao tu komisiju?

Jelko Kacin?

Aleksandar Vučić?

Rajko Danilović?

Ante Bošković?

Institut za javnu politiku?

Bilo bi lepo da javnost bude obaveštavana o ovako ozbiljnoj istrazi o pozadini ubistva Zorana Đinđića, a ne da se prvo lansiraju medijske izmišljotine (kao najčešće do sada).

Verujemo da će PPV, ili njegov kabinet, potvrditi ili demantovati ovakve navode „Blica“!

Jer, jasno je da ovakva komisija – lično nemam protiv pomenutih ljudi – u startu (sa izuzetkom narodnog poslanika Olgice Batić) izaziva sumnju.

Jer, mnogi su lično upetljani.

Naravno, Klajević, Danilović i Bošković bi, mogli, eventualno, da budu daragoceni svedoci – ako imaju neka relevantna saznanja koja nisu korišćena u brojnim procesima za ubistvo Đinđića, ali tu bi njihova uloga morala i da se završi...

KO JE JELKO KACIN?

Mi, Srbi, mnogo smo, verujte mi na reč - naivni i lakoverni! Svako ko poveruje da je, recimo, Jelko Kacin, naš stalni  gost koji  vlastima Srbije redovno isporučuje naredbe, izvestilac Evropskog parlamenta za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru i Kosovo čovek sa dobrim namerama prema Srbiji, mora da je, u najmanju ruku, politički analfabeta i da mu je bolje da se batali politike dok mu je vreme, da ne bi bilo kasno...

Imao sam neveseli zadatak da se juna i jula, sad već daleke 1991. godine zateknem kao novinar u Sloveniji, krstareći diljem Slovenije, tokom slovenačke nelegalne akcije za otcepljenje iz Jugoslavije i da svakodnevno budem u kontaktu sa tadašnjim ministrom informisanja Slovenije.

Sa čovekom koji je lagao, što je docnije i priznao, preko 1200 novinara iz sveta. Ne trepnuvši.

Mislim, 13. jula 1991. godine, napravio sam intervju, koji je sutradan objavljen u „Večernjim novostima“ sa Jelkom Kacinom, koji, ubeđen sam, i danas vredi da se pročita.

Jer, iz odgovora tada mladog, a danas, iskusnog, ne mogu da kažem političara, pre bi se reklo - politikanta, može mnogo da se sazna, pod uslovom da je čitalac politički pismen...

Ali, pre svega, pre nego što „reprintujem intervju“, želim „naivnim Srbima“ da predstavim kroki „lika i dela“ evropskog izvestioca Jelka Kacina...

Rođen je u Celju 26. marta 1955. godine. Diplomirao je 1981. godine na Fakultetu za odbranu, na temu „Žene u oružanim snagama“. Pisao je članke za reviju „Odbrana“ a 1986. napisao je svoju najpopularniju knjigu „Moderni avioni i helikopteri“.

Posle prvih demokratskih izbora u Sloveniji 1990. postao je zamenik ministra odbrane Janeza Janše, čiju je poziciju kasnije nasledio. Već naredne, 1991. godine, kao član Demokratskog saveza Slovenije, postao je ministar za informisanje i tada formira Slovenačku novinsku agenciju.

Kacin je, na tom mestu, u vreme secesije Slovenije i raspada Jugoslavije, vodio pravi medijski rat protiv Srbije i njenog rukovodstva. Svakodnevne konferencije za štampu, dostupnost, pa i nametanje stranim novinarima, učinilo je, smatraju upućeni, da Slovenija mnogo brže i bez veće štete dobije podršku i napusti Jugoslaviju. Stoga se u upućenim krugovima govori da je njegov doprinos bio značajniji od doprinosa slovenačkih teritorijalaca.

U srpskoj štampi nazvan je „načelnik štaba“ zbog nezabeležene ratne propagande na ovim prostorima („Blitz Krieg“ za deset dana).

Govoreći o svojoj ulozi u secesiji Slovenije, Kacin je kasnije priznao da je iznosio laži o akcijama JNA kako bi pridobio naklonost svetske javnosti.

Do 1993. godine bio je na funkciji ministra za informisanje Slovenije. Marta naredne godine smenio je Janeza Janšu na mestu ministra odbrane i na tom položaju ostao do 1997.

Bio je predsednik Liberalne demokratije Slovenije od 2005. do 2007. godine.

Dva puta je biran za člana Evropskog parlamenta. U septembru 2009. postavljen je na mesto izvestioca Evropskog parlamenta za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru i Kosovo.

Ljudi u Srbiji (oni koji ga znaju) nisu, čini se, bili mnogo srećni Kacinovim odabirom na mesto izvestioca niti njegovim izjavama po kojima, čini se, nije promenio svoju retoriku, ni ćud, koja je uglavnom bila oštra.

Prema Srbiji.

Izostanak zvanične, državne, reakcije srpskih vlasti (sa časnim izuzetkom Ivice Dačića), učinilo je danas Kacina još „hrabrijim“ protiv Srbije i nije umanjilo provokatorski ton sadašnjeg „evropskog izvestioca.“

Poznate su njegove opaske da je u Srbiji stanje „neurotično“, da su srpski političari kukavice, a zabeleženo je da je prilikom jedne prošlogodišnje posete Beogradu domaćine pozdravio sa „merdita“. Uostalom, zar nam covek nije porucio da "zna da Kosovo nije srpsko?"

Dakle, to je Kacin danas, a evo šta mi je u intervjuu (koji doslovno prenosimo) 14. jula 1991.rekao Jelko Kacin.

* * * * *

Jedan čovek je verovao da može punih 20 dana, ili dok traje „borba za nezavisnost dežele“ da ceo svet drži na oku! I da ga kljuka informacijama, važnim, manje važnim i lažnim!

Jedan je čovek, po proceni preko 1200 novinara okupljenih u Sloveniji i oceni dela slovenačke javnosti, u poslednje vreme za „slovenačku stvar“ uradio sam - više nego Milan Kučan, Janez Janša, Dimitrije Rupel, France Bučar, Janez Drnovšek - zajedno!

Držao je vest i reč u šaci i puštao je kad treba i koliko treba!

Jelko Kacin!

Ministar informacija Slovenije. Vojnik u duši, „novinar“ po potrebi nezavisne „dežele“! Fakultetski obrazovan, završio je Fakultet sociologije, političkih nauka i žurnalistike, ali oni koji ga znaju bolje - tvrde, na odseku za ONO i DSZ. I to se primećivalo.

Pravo na istinu

Reč ubija, često, brže od metka. Ovde u Sloveniji najžešći rat bio je onaj - medijski. U poplavi raznih vesti bilo je, verovatno, pravih, ali mnogo i lažnih.

Koje su bile prave, a koje u službi politike, pitamo Jelka Kacina?

- Polazim od istine da jedne istine nema! Svako, pa i novinar, ima pravo na svoju istinu. To je, po meni, načelo demokratije. Istina, naravno, može biti i različita i bolna. Problem je, kako ga ja vidim, što je samostalna Slovenija bila napadnuta. A kad govorim o pisanju drugih novina, pre svega onih u Srbiji umesto racionalnih rasprava, racionalnih odgovora, stvari se banalizuju na emotivni nivo. Tim pristupom se potpaljuje emocionalno razmišljanje, a emocije nikad nisu bile dobre i korisne u razrešavanju krize. Izazivaju agresiju prema Sloveniji, koja je, kao - izdala Jugoslaviju, ubila toliko državljana, vojnika...

l Vaša, slovenačka štampa, koja je pod Vašom „šakom“, u početku je bila rigoroznija od Janšine armade. JNA je bila „agresor“, okupator. Da li Vi to zaista tako mislite, ili ste kasnije, direktno naredili da se u slovenačkim novinama, na TV Sloveniji i Radio Sloveniji „spusti lopta“, pa je JNA ostala „samo“ - jugoslovenska armada?

- Ovde nije bio - piknik! A to što gro srpske javnosti smatra da u „svojoj zemlji“ armija ne može biti agresor, to je pitanje teorije, prakse i definicije. Mogu da vam kažem da je „teoretski poginulo“ 60 ljudi, da je JA teoretski imala 168 ranjenih, da je teoretski imala 2.700 zarobljenih. I ako to neko može teoretski da prihvati za istinu, to je njegov problem. Ne moj, i ne naš. Slovenački. Jer, ovde je bilo mrtvih i ranjenih, zarobljenih i uhapšenih. Istinito, ne teoretski. Slovenija je bila napadnuta - to je moja istina, a ne sporim pravo na vašu. Jer, ja poznajem samo dva slučaja kad se upotrebljava alarm: u slučaju elementarne nepogode i u slučaju rata. A ako su u Sloveniji zavijale sirene najavljujući vazdušni napad, to je za mene rat, objašnjava Kacin. - A to što su ti „napadi“ bili lažni, što su služili za „obuku novinara“ i naivnog civilnog stanovništva, za ministra informisanja Slovenije je - nevažno.

S pištoljem na kuku

Spretnost Jelku Kacinu na rečima, i kad govori (ne)istinu, niko ne spori. Međutim na „jugu zemlje“ malo se znalo da je ministar informisanja Slovenije, zapravo, strateg Janšine armade i da je stručnjak za vojsku, a da je „novinar“ po komandi!

- Svako ima svoju prošlost. Tako ste mogli i da me pronađete u TO Slovenija i u savetu lista „Obramba“. Da li sam strateg? Mislim da nisam, a da ovo što radim, radim dobro. Jer za mene je JA agresor, okupator. Više nije „okupatorska“ pošto pokušavamo da joj omogućimo da se izvuče iz blata u koje je sama upala. Generali su uvukli oficire koji žive u Sloveniji u nemoguću situaciju, jer oni su državljani Slovenije i dobili su naredbe koje objektivno nisu mogli da izvrše.

Istovremeno, on ta ubijanja, hapšenja oficira, svodi pod formulaciju „popreko komšija gleda“ Zaboravlja, međutim, da kaže (ili ta istina nije doprla do njega) da je to „popreko“ bilo preko mušice, kalašnjikova, „molotovljevim koktelom“, iznurivanjem glađu vojnika, držanjem u štalama...Ali i to je „popreko“ gledanje na istinu.

Zemlja bez granice

l Pošto Vi „sve znate“, hoćete li da pomognete neupućenim čitaocima - da se u Jugoslaviju ulazi sa severa? Ili, da li je skidanje jugoslovenskih obeležja sa granice suštinko pitanje te vaše nezavisnosti?

- To je tipično pitanje Jugoslavije. Mi smo ovde živeli, u toj bivšoj državi, 46 godina i ni o čemu se nismo dogovorili. A u tom konglomeratu zvanom Jugoslavija, sporazum nije moguć. A bez dogovora svako tera po svome. Država Slovenija je svojevremeno rekla šta hoće i šta želi, svi su ostali gluvi. Kad smo jasno rekli „idemo“, najednom su svi pokazali želju za razgovorom. Svi sad postaju naglo pametni, svi se vraćaju u prošlost. Mi smo, ako to možete da objavite, po proglašenju samostalnosti, poslali niz predloga šta i kako u prelaznom periodu. Predložili smo i carinsku službu koja bi opsluživala federaciju, ali savezna država je bila gluva i odlučila je da uništi zemlju! To sve, naravno, nema nikakve veze sa zastavom. Ali, ako smatrate da je ključni problem Jugoslavije zastava, onda ćemo morati (opet) da govorimo o grobovima, o tome gde je kročila čija noga i ponovo se vraćamo na početak.

l Da li postoji opasnost od militarizacije Slovenije? Ili, ko će Slovencima oduzeti ove silne „kalašnjikove“, „tromblone“ i mine?

- Neka Jugoslavija na brine! Slovenija od dva miliona stanovnika ne može i neće ugroziti ostatak Jugoslavije, koji, valjda, broji 22 miliona. Oružje mora da se vrati u soške, a Slovenija će preživeti samo ako se okrene privredi. Demokratija donosi privredni prodor, a privreda blagostanje. A samo u blagostanju imaš para za vojsku, objašnjava Kacin kako će se demilitarizovati Slovenija.

Sve vreme mu je za kukom pištolj, a u njegovoj blizini dvojica specijalaca s „kalašnjikovima“ na gotov.

Srbija

- Spremni smo da sarađujemo sa Srbijom, sa Hrvatstkom, sa Austrijom, sa svima koji to žele. Zašto bi se ta saradnja kidala? Ne razumem. Ali, konkretno od Srbije zavisi hoće li sa nama da sarađuje, tamo su ljuti. Bez razloga. Ponavljam, nije važno šta je bilo, već šta će biti. Ekonomija je pre politike, ali ekonomija ne može da se sprovodi dok u velikim firmama sede "zaslužni političari". Mi smo za slobodan protok ideja, ljudi, robe, informacija, objašnjava Kacin.

Ali, istovremeno, na pitanje - zašto u Sloveniji za vreme nemira nije bilo beogradske štampe - poslužio se neistinom, tvrdeći da je stizala, ali da mi nismo umeli da pronađemo kiosk gde je - ima!

Zamerka

Na pitanje, ima li poruku za svoje kolege - ministre informisanja u "susednim državama", kaže:

-Lično sam ljut na njih. Niko se nije pojavio ovde, u Ljubljani, da prisustvuje svečanosti proglašenja samostalnosti. Time su, po meni, prekršili prvo novinarsko pravilo - dođi i uveri se na licu mesta šta se tamo događa!

(Novosti, nedelja, 14. jul, 1991.)

Ako neko zna gde Mišković deli STO miliona evra, neka mi obavezno javi...

Sto miliona evra!!

Malo li je?

Nije!

Jel neko, osim preobaveštenih Ace Rodića, gazde “Kurira”, Dragana J. Vučićevića, glodura “Informera” i koordinatora svih bezbedonosnig službi Aleksandra Prvog, zna gde to, tajkun Miroslav Mišković, gazda “Delte holdinga” deli 100 (STO MILIONA EVRIĆA) kao bakšiš medijima za malu uslugu da mu pomognu u snižavanju rejtinga PPV-u i SNS-u?!

A, što pitam?

Pa, dragi čitaoci, ne pravite se naivni: ako znate, javite mi, da odem i uzmem neko milionče, za crne dane koji, izgleda, dolaze...

Šalim se, naravno, ali otkud dete zna šta je sto miliona evra?

Nema pojma, ali voli da se igra, bacaka...i razbacuje.

Pisati o posrnuću medija na ovim prostorima je, zaludan posao.

Ne vredi.

Sad je tako i nikako drugačije...

Gluposti, laži, paralaže, esencija gluposti, i to sve na jednom mestu.

I svakog dana, pa ko dokle izdrži...

Dakle, “Kurir”, nedelja 9. februar, 37 dana pre izbora:

Nadnaslov: Pakleni plan najbogatijeg srpskog tajkuna

Naslov: POČINJE RUŠENJE VUČIĆA!

Podnaslovi:

l Mišković dao 100 MILIONA EVRA za totalni napad na lidera SNS;

l Miroslav Mišković plaća milione svojim političarima i medijima koji će u kampanji besomučno napadati Aleksandra Vučića

l CILJ: Prikazati lidera SNS kao brutalnog diktatora i formirati slabu vladu preko koje bi vlasnik “Delte” uticao na svoje sudske procese...

(Ops: Pa zar NEKO može i sme sa “nultom tolerancijom” da utiče na naše i Selakovićevo reformisano nezavisno sudstvo?!)

Ili, “INFORMER”, ponedeljak, 10. februar, 36 dana do izbora:

SPREMA RAT: Miškoviće plete mrežu oko Vučića

Istina, u “Informeru” su skromniji, ne pominju 100, već tamo neku siću od tričavih 60 miliona evrića.

A, da je to tako, u “Informeru” saznaju od izvora iz blizine gazde “Delte”, nekog direktora, s kojim je Miško, keve mi, na “jebi si mater”...I koga očito gazda i tajkun Miroslav ovlašćuje da mu rasitni milione da bi ih podelio “svojim” političarima i svojim medijima, ali i da o tome, obavezno, obavesti – preobaveštene.

U tu medijsku, kurirsko-informersku zajebanciju, uključio se direktno i lider najjače stranke, najverovatnije i apsolutni pobednik predstojećih izbora - PPV!

Zašto?

Zar nije dovoljno što “kuriri” i “informeri” odrađuju prljavi posao?!

On, znam dugo godina čoveka, dok nije postao ovo što je danas, često smo se družili - jeste mnogo toga, osim da je neobavešten i nevičan medijskim podmetanjima i medijskoj kaljuzi u kojoj se i on sam, u doba i Miloševića i DOS-a, i vladavine “žutih” valjao, batrgao...i kobeljao.

Zalud.

Uostalom, možda sam ja u krivu, a Rodić i Vučićević u pravu?

Ko će ga znati?

Zar neki od ovih izvođača novinarskih radova (kako je takve “novinare” svojevremeno lepo krtsio legendarni novinar “Noviosti” Miroslav Turudić - Ture”, koji sad pljuju po Miškoviću iz svih oružja, koji su ga ranije, isto ovako neargumentovano, branili, svake srede, ili beše svake druge, išli na šesti sprat velelepne zgrade “Delte” u Novom Beogradu.

Po – apanažu!

Jednog od tih čestih posetilaca dvorca “Delta”, “njegovi” su nedavno i uslikali kako se opet “mota” oko “Delte”?!

To istina, nije zabranjeno, ali...

Mogao bih o tome i da im u lice, recimo u “Teškoj reči”, iliti “Stavu Srbije”, “Utisku nedelje”, a što da ne i “Sarapinom problemu”, kažem, ali ne vredi...

Dragan J. Vućićević (a šta bi sa Krasnićijem?), Dragan Bujošević, Predrag Sarapa, Olja Bećković pozivaju u goste, mahom, samo svoje, one podobne ili samo one koje im odobre da pozovu...

Malo se zezam, ali ako Aleksandar Vučić ZAISTA zna koje su to novine i novinari na apanaži kod gazde “Delte”, i koje je to medijsko-tajkunsko zločinačko udruženje usmereno protiv njega i SNP, neka mi dostavi spisak!

Objavljujem.

Promptno!

Samo, da još malo doslim, da sam na mestu ovih preobaveštenih kurira i informera, a sve više i “Naših”, ja bih se zabrinuo za ekskluzivnost: čujem da stari medijski vuk, moj stari znanac, Raja uskoro kreće dnevne novine “FAJTER (“Fighter”), a nešto ozbiljno muti i Gradiša Katić koji pokreće nedeljnik u kojem će mu udarna pesnica biti “Modelsica” Nevena Adžemović!!!

Dobro, ali šta je sa, svojevremeno, uz “Kurir” udarnom pesnicom “žutih” – “Blicom”?! Sećam se doba kada su oni bili – preobavešteni, posebno subotom i nedeljom, kada su imali “suvu eksluzivu” iz tužilaštava i pravosuđa.

Kad tužilaštvo i sudovi ne rade?!

Malo su se, padom Borisa Bez Stana Tadića pritajili, ali izgleda samo na – kratko.

Opet im je proradio izvor: tako sad imaju iz naravno, poverljivih, svojih izvora... pikanterije o ubistvu Slavka Ćuruvije?!

Navodno je Legija pred tužiocem i svojim advokatiom(!?) rekao da mu je Rade Marković pokazao ubice Slavka Ćuruvije i navodno pokazao Ratka Rodića i Miroslava Kuraka, uz navodnu Radetovu opasku:

“Ovi su ubili Ćuruviju”.

U tekstu: “Marković mi je pokazao ubice Ćuruvije” ima i drugih pikanterija, kao što je i navodna Legijina priča da je Milan Radonjić organizovao ubistvo Ćuruvije, ali i da se likvidiraju i Romić i Kurak...

Uz to su “ugledni građani Srbije” Dejan Milenković Bagzi i “Đura Mutović”, zaštićeni svedoci, kao potvrdili Legijunu priču...

Samo, sve ovo “upinjanje” da se konačno reši monstrouzno ubistvo mog prijatelja i kolege Slavka Ćuruvije razreši ima i jednu falinku: Branka Prpa, intimna prijateljica Slavka Ćuruvije, s kojim je dugo živela u vanbračnoj zajednici, i koja je jedini svedok ubistva, već danima diljem bivše Juge daje intervjue sa osnovnom tezom:

“Videla sam Slavkovog ubicu, ali to nije Miroslav Kurak”!?

Ugledna istoričarka je to ponovila u medijima u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori...

A, ove priče, ako su zaista ispričane, ili Bagzijeve ili Đure Mutavog su ipak – posredna saznanja, po principu: “reče mi jedan čovek”...

Dakle, medijska kaljuga je sve dublja.

Većina medija, suočena sa hroničnom besparicom, pretvara se već godinama u poslušnike vladajućeg režima, ili što je još gore, mafije!

PS: 

Nastavlja se...