Nešto
se mislim: „Da mi je Vučić prijatelj, dao bi mi Srbijagas“!
(Osmislio
i izlanuo Milan Beko na konferenciji za štampu gde je obelodanio da će, ipak,
da prihvati ponudu premijera Aleksandra Vučića da preuzme železnice...)
Kad
je ta tema počela da se vrti po novinama i na TV, pomislio sam - eh da mi je Vučić prijatelj, ili da se u
letnje vreme novine „budže“ zarad zaluđivanja naroda... (Što je u mnogim
novinama u Srbiji, mahom, osnovna uređivačka politika!)
Ili,
„... i Veljović bi danas bio smenjen, da nije izabran na KONKURSU”! (Smislio
i izgovorio Aleksandar Prvi Vučić u momentu kad je posmenjivao grdne načelnike
i generale MUP-a: Rodoljuba Milovića, načelnika Uprave kriminalističke
policije; Mladena Kuribaka, načenika Uprave policije; Nenada Banovića,
načelnika Uprave granične policije; Zorana Tomaševića, načelnika Uprave za
obezbeđenje, a nešto pre toga razrešen je funkcije i Dragiša Simić, načelnik
Uprave saobraćajne policije).
Tako
je, praktično, Vučićeva „velika metla” pomela petoricu ključnih ljudi iz vrha
MUP-a!
Ali,
i to treba reći – prekinula „bratoubilački rat“ između „Kurira” i „Informera”
koji su svakodnevno maltretirali građane, sejali paniku i izluđivali ljude,
prezentujući što proverene (manje) što neproverene (više) „ekskluzive” od
svojih „izvora” u tužilaštvima i u policiji...
Ili
su pak (u šta sumnjam) Simić, Milović, Kuribak, Banović, Tomašević... izgleda
imali tu nesreću da su na visoke državne funkcije IMENOVANI, a ne IZABRANI NA
KONKURSU?!
Jer,
da su izabrani konkursom ni Sv. Vučić im ne bi mogao niša!
Pa
se, tako, „provukao” večiti, nesmenjljivi i nezamenljivi – direktor policije
Milorad Veljović, koga, svojevremeno, nije uspeo da smeni ni Ivica Dačić (po
principu „ili on ili ja“, a opstali su i opstaju obojica) a sad nije, i neće,
ni Aleksandar Vučić!
U
čemu je tajna uspeha Milorada Veljovića, mogu da sumnjam, ali ne i da dokažem,
jer, ako je suditi po novinskim tekstovima (uz debelu ogradu: ako nisu plaćeni
i naručeni!), on ima brojne afere na plećima!
„Država
je ovakvu odluku donela jer građani žele da imaju potpunu sigurnost kad vide
policajca na ulici i neće da čitaju o političkim spletkama u policiji. Svi
šefovi uprava u policiji biće promenjeni, a na njihovo mesto doći će privremeno
njihovi zamenici“, kategoričan je bio Vučić.
Odluka
o smeni šefova uprava policije, kako je Vučić onomad objasnio, „rezultat je
činjenice da su policijske službe počele da se bave same sobom, politikom i sve
većim uticajem na medije”.
-
Odluka je doneta i zato što Srbijom neće vladati Darko Šarić, ali ni Ljubiša
Buha Čume, koji je izvor svih medijskih informacija ovih dana o „zemunskom
klanu“. Nikada više policija se neće baviti policijom već svojim poslom, kaže
Vučić.
Govoreći
o medijskim manipulacijama, premijer Vučić je rekao da je laž da je Rodoljub
Milović uzeo dva miliona evra od Šarića, ali i da nije tačno da je šef BIA
Aleksandar Đorđević uzeo milione od pljevaljskog narko-bosa...
- I
jedno i drugo je notorna laž. Tačno je da se Milović sastajao sa Šarićevim ljudima,
ali zato što je hteo da ih hapsi. I sastanak na Jelovoj gori bio je da se reši
problem, a ne da se uzmu pare, kako neki objavljuju. Milović nije kolateralna
šteta. Sa njim i sa direktorom policije imao sam duge razgovore. Oni su časni
policajci, a pred Milovićem su veliki zadaci države.
Vučić
je objasnio i kako je direktor policije Milorad Veljović „preživeo“ smenu:
-
Sigurno bi i on sada bio smenjen, iz moralnih razloga, da nije izabran na
konkursu!?
(*
Kod nas Srba, znate to, konkurs je svetinja, nema ni po babi ni po stričevima!
Osim,
ako su u istoj stranci! Zar, ne?)
Uz
sve ove smene, svoje mesto u neveseloj istoriji Srbije, kad-tad imaće i jedna
sprava „za mučenje”, zvana moderno – „poligraf”, iliti narodski – „detektor
laži”.
Jer,
kod tog našeg, mupovskog, državnog poligrafa niko ne sme da laže! Jer, iako
tvrde potpuno suprotno, negirajući jedan drugog, ispostavlja se da je sve to
gola istina?
Da mi
umre poligraf ako lažem!
Kako?
Prosto!
Darko
Šarić je na poligrafu rekao da je „Papaja” (kažu, general policije Rodoljub
Milović?!) uzeo lovu... Milović je to apsolutno negirao tvrdeći da Šarić
izmišlja i laže. Ali, po poligrafu – i Šarić i Milović su govorili golu
istinu?!
Pa,
to može da prođe samo ako su nam čavke popile mozak.
Ili,
ko zna, možda jesu?
Uz
to, uz poligraf, oko utvrđivanja – šta je laž, a šta istina, svoje mišljenje
dala je i Radna grupa MUP-a. Prema rečima Miljka Radisavljevića, tužioca za
organizovani kriminal, Radna grupa MUP-a „nije pronašla dokaz koji potvrđuje
navode Darka Šarića da je bivši načelnik UKP Rodoljub Milović od, sad pokojnog,
Dragana Dudića Frica primio mito od 1,25 miliona evra kako bi mu obezbedio
povoljniji položaj u postupku...”!
Izvinite?
A
zašto je onda smenjen Rodoljub Milović?
Da li
je to Darko od Pljevalja premuntao poligraf?
Ne
znate?
Samo
će Vam se kasti!
Ili
ćemo sad i poligraf da pošaljemo na poligraf?!
Samo,
kakve sad veze imaju Milan Beko i smenjeni generali?
Naizgled
nema, ali i ima. Jer, i smenjeni generali i Šarić (Čume je odbio „te gluposti”)
su saslušavani...
Istina,
Milan Beko je „pevao u MUP-u”, i to „u svojstvu građanina”, dakle, svojevoljno!
Više časova! Oko Luke Beograd!
Pa,
šta?
Ništa...
Vozovi
ne svraćaju u pristaništa, već u železničke stanice, bar je tako dosad bilo…
Uostalom,
Milana Beka Vučić (uz blago protivljenje Zoke Struje Mihajlović, resornog
ministra saobraćaja, koja „nije ni čula za tu ideju”?!), dakle, nije izabrala
konkursna komisija, ni poligraf - već ga je lično „zamolio premijer Vučić.
- Na
raspolaganju sam premijeru Srbije za mesto direktora „Železnica”, lakonski se
obratio Milan Beko novinarima na konferenciji za štampu.
-
Ukoliko kao najbolji kandidat budem izabran na konkursu, do kraja sledeće
godine ovaj posao obavljaću besplatno...
(*
Opa! Alal mu vera! Samo jedan moj stari poznanik, poznati kontroverzni
biznismen (ime i prezime poznato redakciji) koji je oko finasija obeležio
poslednju deceniju devedesetih, jednom prilikom rekao: Pazi, sve što ne moraš
da platiš, to ti je džabe. Ali, zapamti: najskuplje je džabe!)
- ...
Prijaviću se na konkurs, a ako ne budem izabran, želim da na čelo ovog
preduzeća dođe neko ko ima bolji CV od mog.
(*
Ovo već nema smisla: em ga je Vučić, moliću lepo, zamolio, em on smatra da da
možda ima i bolji od njega, i da je premijer taj vruć krompir dodelio baš njemu
iz ćefa, a ne posle dugog premišljanja!)
Obrazlažući
„svoju” odluku, i Beko, poput Vučića, pokazuje da ima „meko srce” i da brine o
narodu:
- Ovu
odluku sam doneo jer ne mogu da budem nemi posmatrač totalnog urušavanja srpske
privrede. Srpska ekonomija je mrtva, samo što još nije sahranjena. Zabrine me
kad čujem da smo izbegli grčki scenario, jer smatram da smo u mnogo goroj
situaciji nego oni...
- ...
Tražio je pun angažman, a ne prodavanje pameti. Pitao me je da li bih ja bio
spreman da se uključim i da rešim problem koji je nagomilan u „Železnicama”.
Tada sam rekao „da”, jer nisam hteo da budem nemi posmatrač... Posle toga samo
smo se jednom čuli telefonom...
(* Ruku na srce – možda je premijer,
videvši da mu se i u stranci bune što nisu dobili navodno obećana nameštenja,
odlučio da on sam, pre (da ne kažem – mimo) ikakvih komisija, sam propita ko je
podoban – da ide na komisiju!)
O
odnosima sa premijerom, Beko je rekao:
-...
Na visokim funkcijama nemam nijednog prijatelja, to mi nisu ni Aleksandar
Vučić, ni Tomislav Nikolić... Da mi je Vučić prijatelj, predložio bi mi
„Srbijagas”, a ne „Železnice”. Jedan od najjačih dokaza da mi premijer nije
prijatelj je projekat „Beograd na vodi”. To rešenje predstavlja uspešnu
foto-kopiju projekta koji je napravio arhitekta Danijel Libenskind, i ni po
ekonomskom ni po bilo kojim drugim argumentima se ne razlikuje od našeg rešenja
„Grad na vodi”. Navijam da taj projekat uspe, ali ne mogu da izgubim iz vida da
ga je Aleksandar Vučić preuzeo. To nije uradio ni moj dokazani neprijatelj
Boris Tadić.
(*
Šta je bre ovo? A, ja, naivan, mislio sam da su to smislili šeik Bin Zajed,
Siniša Mali, i veliki Goran Vesić... Kakav sam kreten. A ono, foto-kopija Beka
i Miškovića?! A, autorska prava? A Viši sud u Timočkoj? Koji odmah presudi ako
izađe nečija fotografija negde kao da je fotograf bar Pikaso?
Uz
to, čudi me da jedan veliki privrednik i biznismen, za koga neki tvrde da je i
mnogo pametan, tek- tako olako prelazi preko toga što mu je neko, kako sam
tvrdi, oteo projekat...)
-
Drugi dokaz da mi premijer nije naklonjen je što je za vreme njegove vladavine
uhapšen Goran Mrđa, direktor Luke Beograd, jedan od mojih najbližih
saradnika... Ne smatram da je gospodin Mrđa kriv i tvrdim da poreski dug nismo
dužni. Na osnovu svega toga što sam naveo jasno je da nisam u prijateljskim
odnosima sa ljudima iz vlasti. Ne bih mogao da smatram da mi to radi
prijatelj..., između ostalog je rekao Beko.
(*Da
li Beko ovde hoće da kaže da se kod nas u Srbiji, u borbi protiv kriminala sa
nultom tolerancijom hapse ljudi po nečijem ćefu, a ne po čvrstim dokazima?! Pu,
pu... Milane, baš ga pretera!)
Toliko
o citatima Beka...
Samo,
razmišljajući otkud, sad, odjednom - Milan Beko, ne znam zašto, setih se
Jorgovanke Tabaković, potpredsednika Srpske napredne stranke i guvernera
Narodne Banke Srbije, i njene izjave u emisiji „Jedan na jedan”:
-
Privrednik Milan Beko je inteligentan i zna da se obezbedi, zato će pre
stradati ljudi kojima je bio okružen, nego on sam, izjavila je guverner Narodne
banke Srbije Jorgovanka Tabaković i dodala da „Beko ume da se provuče kroz rupe
u zakonu“.
(* Dakle,
to što Beko pominje Mrđu, čini se da ga ipak pecka savest? Ili, ko zna, možda
je ovo neka poruka Bekovom najbližem saradniku Mrđi?!)
- Koliko
ja poznajem Milana Beka, ako se nije promenio otkad smo sarađivali u Vladi, on
ne gazi na trulu dasku. Obično se dobro obezbedi u svojim poslovima. Vešt je
čovek, bavio se velikim poslovima, ume da se provuče kroz rupe u zakonu, rekla
je Tabaković u „Kažiprstu“ B92.
(*
Eureka, Beko ne staje na trulu dasku i zna da se provuče kroz rupe u zakonu?!
Pa neće biti! To za pamet mu (ne)sporim, ali mi je nejasno kako je Beko stajao
na zdravoj, a Mišković na truloj? Dasci!)
Umesto
Beka, dodala je Jorgovanja Tabaković, stradaće oni koji su pristali da mu služe
i da tumače zakone i oni koje je „koristio kao rukavice“.
(*
Da, da... Zato se Beko vajka zbog hapšenja bliskih mu saradnika? Jer ih je
(is)koristio kao rukavice, da ne kažem koju drugu reč...)
-
Neće tako biti zato što njega neko štiti, već zato što je veoma inteligentan
čovek....
(*Pošto
je pametan, dakle, zato mu Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić nisu prijatelji,
ili on nešto zna što mi ne znamo, pa se unapred odriče „prijatelja iz
vlasti”?!)
- ...
On je završio Saobraćajni fakultet, ali se čini da poznaje ekonomiju mnogo
bolje od mnogih ekonomista, rekla je Jorgovanka Tabaković.
(*Jasno
je: u našem viosokom školstvu, ko završi mašinstvo, on je ekspert za ekonomiju,
ko završi ekonomiju, on je stručnjak za pirotehniku, a ko završi medicinu i
specijalizira hirrurgiju, recimo,, on je stručnjak i ekspert za prostorno
planiranje. Da se čovek prekrsti...)
I
sad, kad je već „gotova stvar” ovo oko Beka i „Železnica”, kadrova, kadrovske
politike, poreza, prireza i zareza, onda bi naša privredno-politička stvarnost
mogla, možda, još više da se pojača na putu bez alternative, i da dok trepnemo
dlanom o dlan, naša zemlja postane kao Švajcarska (osmislio Sloba M.!) iliti,
„da naša zemlja rađa dva roda godišnje, ki Kalifornija“ – patent nekadašnjeg odbornika Skupštine
opštine Paraćin u doba SK, Dobre iz Striže!
Nego,
imajući u vidu očito ovaj novi koncept premijera Vučića za zapošljavanje
uglednih privrednika, pod popularnim motom „Zamolio me je Vučić“, kao i uzevši
u obzir one priče o „letećim izmenama“ u Vladi i večitoj rekonstrukciji,
predlažem uvaženom premijeru, podvarijantu raspoloživih kontroverznih
biznismena i dokazanih eksperata za mogući, neki budući sastav Vlade.
Pošto
se kod nas svi bave svačim samo ne onim za šta su školovani, već u čemu imaju
„uspeha“, predlažem, po tom kriterijumu, da se odmah oformi rezervna klupa
igrača koji bi, po potrebi, uletali kao „leteće izmene“ u hokeju - na vruć
politički teren.
Recimo,
pre rekonstrukcije na jesen, nova Vlada Srbije u senci bi mogla da bude
sledeća:
1. Ministar energetike:
Vuk
Hamović,
državni
sekretar:
Vojin
Lazarević
(Imaju
ljudi prepoznato iskustvo u energetici, i dugogodišnju saradnju sa više vlada.)
2. Ministar za puteve:
Ljubiša
Buha Čume,
državni
sekretar:
Milo
Đurašković
(Od
„Difens rouda“ do „Nibens grupe“ – ko će ako ne oni!)
3.
Ministar za prostorno planiranje i stanogradnju:
Dejan
Milenković Bagzi,
državni
sekretar:
Oliver
Dulić,
specijalni
državni sekretar za vodoprivredu i gradnju na vodi: Goran Vesić
(Prvi
je veliki investitor i poznati skakač u dalj (skočio iz Meljaka u Solun 2003, a
da se tužilac i niko nije interesovao da objasni gde je u međuvremenu bio), a
drugi je, kao ortoped, veoma stručan za ovo i već jednom se bavio tim poslom
kao ministar. O trećem govore dela.)
4.
Ministar zdravlja:
Darko
Šarić,
državni
sekretar:
Zlatibor
Lončar (zbog kontinuiteta),
direktor
„Galenike“:
Milan
Zarubica
(Prvi
je ekspert za nabavljanje sredstava za psihofizičko opuštanje, a u javnosti
stalno skreće pažnju na južno voće mango, papaja...; drugi ima iskustva ; treći
je dokazan kao proizvođač raznih psihofizičkih supstanci potvrđenog ali
nesertifikovanog kvaliteta.)
5.
Ministar finansija:
Gazda
Jezda,
državni
sekretar:
Vladimir
Zagrađanin
(Treba
li objašnjenje? Potražite u koferu!)
6.
Prvi potpredsednik Vlade (PPV):
Miroslav
Mišković (PMM)
(Ima
čovek velika iskustva i znanja – od privrede do politike, od „Župe“ na lokalu
do „Delte“ na globalu...)
7.
Ministar vera:
Miraš
Dedeić,
državni
sekretar:
Muarem
Zukorlić;
(Prvi
je ekspert, Smederevac na privremenom radu u Crnoj Gori, drugi ima veliko
regionalno iskustvo.)
8.
Ministar privrede:
Slobodan
Radulović,
državni
sekretar:
Zvonko
Nikezi}
(Ako
nemamo „C market“ barem da imamo „C kafu“, iz Španije; ako nemamo čoveka, imamo
kadrove!)
9.
Ministar spoljnih poslova i dijaspore:
Bogoljub
Karić,
državni
sekretar:
Miša
Banana
(Od
hladnog Minska do toplog Karakasa, od istoka do zapada – nema zime, ni
vreline!)
10.
Ministar sporta:
Tole
Karadžić,
državni
sekretar:
Zvezdan
Terzić
(Budžet
se formira od prodaje igrača „Zvezde“ i „Partizana“, u krajnoj nuždi i od
prodaje stadiona.)
11.
Ministar MUP:
Đura
Mutavi (upoznat sa tokovima podzemlja),
državni
sekretar:
„Naš
izvor“, saradnik „Informera“, „Blica“ i „Kurira“.
12.
Ministar lokalne samouprave:
Kori
Udovički (all-round ministar i ekspert – od rudarstva i energetike, preko
Narodne banke pa do lokalne samouprave),
državni
sekretar:
Nenad
Čanak (upoznat sa autonomijama i autonomaštvom)
13.
Ministar pravde:
Nataša
Kandić (da nam pravosuđe bude evropsko!),
državni
sekretar:
Sonja
Biserko (zbog idejno-političkog kontinuiteta sa ministrom);
14.
Ministar ugostiteljstva:
Nemanja
Đorđević (poznati ugostiteljski kadar SPS-a),
državni
sekretar:
Aleksandar
Antić (kontinuitet saradnje)
15.
Ministar informisanja:
Raja
Rodić,
državni
sekretar:
D.J.V.
16.
Ministar trgovine:
Stanko
Cane Subotić,
državni
sekretar:
Ivica
Todorić (ekspert iz inostranstva, dobro upoznat sa lokalnim prilikama i
načinom kako nastaje „krupni biznis“ u vreme krize ili rata).
PS: Da mi je Vučić prijatelj (bio je
dok nije bio velika vlast), a znam, biće, kad ne bude, ako ne bude, vlast,
podsetio bih ga da sačuva telefonske brojeve onih s kojima se ranije čuo
svakodnevno, dok nije poslao vlast, jer na ovim brojevima koje sad svakodnevno
koristi, niko mu se javljati – nece!
Ili, što bi rekao Gundulić (a većina misli da je to napisao
Njegoš):
„Okreće
se kolo sreće, vrteći se ne pristaje, tko bi gori, sad je doli, a tko doli, ka
gori se kreće“.
