Otkad je Budva u Kini?

Obrni-okreni opet sport. Vaterpolisti, srpski delfini, u rezervnom sastavu pokorili su svet i osvojili Svetsku ligu savladavši večite rivale, Mađare, sa 11:9, na – peterce.

Dakle, posle Svetske lige, Prvenstva Evrope u Budimpešti, sad i Svetski kup u Almatiju!?

Pa dobro, a kad će već da počnu te Olimpijske igre u Brazilu?

Velimir Stjepanović se u Berlinu dvaput pozlatio, u inat Angeli Merkel, a na ćef i zadovoljstvo Aleksandru Prvom Vučiću, koji će, sad, uskoro, imati šta da priča Angeli, kad za sve ostalo mora da sluša i posluša.

Onomad se premijer, izgleda, provukao pred „obrenovačkim ultimatumom” EU i izvesnog nižerazrednog igrača, valjda Benedikta, uspevši da nekao udovolji ultimatumu, ali i Rusiji. Za stalno ili privremeno, videćemo...

Ali, znajući igrače – mrka kapa, zla prilika... A i ta međunarodna zajednica i EU (čitaj SAD, Merkelova i Obama) su stvarno smešni likovi: slanjem paradajza i malina, iliti rotkvica ili tikvica u dva moskovska supermarketa (lepo je rekao Vučić da su toliki naši proizvodni kapaciteti) Srbija ometa sankcije EU uvedene, jer je Rusija „neposlušna” pa je na sankcije odgovorila – sankcijama.

Stvarno taj Putin je izgleda daltonista, pa  ne razlikuje – demokratske i humane EU i SAD sankcije, od svojih autoritarnih ruskih sankcijama prema EU i SAD?!

Sad se nešto mislim: Rusija je poslala 200 kamiona humanitarne pomoći svojoj braći u Ukrajini, što je bio i ostao problem, a nama su, zloglasnim Srbima, NATO, SAD, Nemačka i ostali svetski moćnici slali „Milosrdnog anđela” i „pametne bombe” kao i „tomahavk rakete” jer nismo, navodno poštovali ljudska prava na našem Kosovu i Metohiji?!

Čudna neka metodologija i čudni neki aršini, a istovremeno beli policajac ispali šest metaka (od toga dva u glavu) afroamerikancu u Fergusonu, jer je prošao van pešačkog prelaza, na trepćuće žuto?!

I kad je Srbija protiv šiptarskih terorista i separatista slala policiju i regularnu vojsku to je bilo „kršenje ljudskih prava”, a kad Bela kuća šalje u svoj Ferguson policajce opremljene kao specijalne jedinice u Avganistanu, i Nacionalnu gardu – to je odbrana demokratije?!

Slično je bilo, sećam se (a ko mnogo pamti mnogo i pati) kada su Ameri izbombardovali nekakav ranč u Teksasu i stapkali Pokret za nezavisni Teksas. To nije bilo kršenje ljudskih prava, već zaštita integriteta Sjedinjenih Američkih Država?!

Pa, neće biti. Ili hoće?

Ali ostavimo ljudska prava, malo bih se pozabavio – geografijom! Kakve sad veze ima geografija, leba ti?

Pa, ima: prema listu od tri slova „Alo“ plus „bre” Marko Milićev, osumnjičen da je vozeći „mini-moris” zvani „kantrimen” usmrtio Luku Jovanovića na Brankovom mostu i pobegao - viđen je u Budvi i na „Jazu” kako muva devojke dok ga cela turska policija ganja od Bosfora do Istanbula, Dardanela, Alanje i što da ne Troje!

Istovremeno u „Kuriru”, pod firmom „ekskluzivno” – „Zlikovac daleko od Srbije”, kuriri saznaju da je Lukin ubica u, ma kakvoj Turskoj, već u dalekoj Kini, objšnjavajući maršrutu bekstva: Beograd – Turska – Hongkong – Kina?!

Aman više od tih naših izvora i saznanja... Osumnjičeni Marko Milićev može do mile volje da se skriva usred Beograda, jer ga ovde, sudeći prema preobaveštenim medijima, niko i ne traži?!

Da bi se stvar zapaprila pobrinuo se opet „Kurir” tvrdnjom da su turisti u Rafailovićima jeli meso otrovne ajkule?!

Pa, mislim, i to je bar zasad bolje nego da je zdrava ajkula jela bolesne ljude...

A, da u Srbiji nije sve samo crno da crnje ne može biti mogu da Vam posvedoče Užičani: nećete verovat udarna vest glasi: Užičani u 21. veku piju vodi iz česme!

A taman su se pola godine navikavali da piju iz kanistera, cisterni, boca i da skupljaju kišnicu bez algi...

Da ipak suton leta ne prođe bez politike, pobrinuo se Vučić! U novoj vladi (staroj ili rekonstruisanoj, po volji) napravio je četiri puta rokadu što baš nije u saglasnosti da se mnogo razume u šah, iako kad god skone „Er Srbijom” do Dubajia, a to nije retko, voli da se (u)slika kako dere neke šahovske analfabete kojih je pun avion. Kad gledam fotografije nije mi baš jasno šta traže u Dubaiju, osim da budu „džak za šahovski trenig” premijera i da mu, usput, podižu rejting.

U šahu!

Doveo je Radulovića, stečajnog upravnika, kao eksperta pa ga najurio kao – političara. Tamo, preko Velike bare pronašao je genija, Lazara teslu Krstića iz Niš, pa mu je ovaj uručio otkaz?! Stvatno seća li se ko još Lazara Krstić?

Onda je postavio za ministra privrede Dušana Vujovića, pa ga rokirao za ministra finasija. A onda je iznedrio izvesnog Željka Serića i postavio ga za ministra finasija...

Samo, verujte mi, tu nije kraj: sad će rekonstrukcija, pa kad ne uspe, opet izbori i tako – kolo-kolo naokolo...

Da nije na kraju leta zahladnelo svedoči nam i ničim izazvani požar u „Depou” gde ni froncle, ni sitna crevca nisu ostala od malih prodavnica i teksas garderobe, a kao krivac označena je instalacija za struju u ovom objektu. A ja, ovako, zločeste volje, ipak mislim, da će buvljak u Bulevaru kralja Aleksandra uskoro ustupiti mesto – nekoj višespratnici, iliti tržnom centru „Deleza”, „Maxija”, iliti Todorićevoj „Idei”.

Kad smo već kod ideja, tu su i ideje u visokom školstvu. Kad se studenti spermaju za početak školske godine, skoro obavezno, pojavi se izvesna Komisija za akrteditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) da zamuti letnju studentsku idilu i da opet bocne „Megatrend” i da podseti na doktorat ministra policije Nebojše Stefanovića.

Ali, ovog puta, da se „Vlasi ne dosete” pored Univerziteta „Megatrend”, „naknadno praćenje”, određeno je i Fakultetu za primenjenu ekologiju (Futura) i državnom Pravnom fakultetui u Kragujevcu!? Onom gde su se ispiti polagali na proputovanju kroz Šumadiju, tamo gde je bilo pohapšenih dekana, profesora, saradnika toliko da je suđenje moralo da se drži u sportskoj hali u Smederevu.

Da budem najpošteniji, više se i ne sećam ko je za šta bio osumnjičen, a kamoli kako je i da li je taj „mito, korupcija i kupoprodaja slučaj” uopšte okončan?! Koliko znam, mnogi od tada optuženih i pritvaranih rade na fakultetu, a neki su, Bog me, i napredovali u službi.

Prof. dr Vera Vujčić, poptpredsednik KAPK, koja je pompezno najavila navodne nepravilnosti na „Megatrendu” to je i lakonski objasnila za „Politiku”, da niko živ ne razume:

- Ovde nije u pitanju nikakvo kažnjavanje, već pomoć jednoj visokoškolskoj ustanovi u procesu neprekidne borbe za unapređenje kvaliteta u visokom obrazovanju. – Ovaj izveštaj ne treba vezivati sa aferom o sumnjivim doktoratima... Poseta „Megatrendu” je bila u FEBRUARU, ali se čekalo da recenzenti završe svoj posao!?

Dakle, KAPK i prof dr Vera Vujčić su „čekali recenziju” samo pola godine, da je pred početak nove školske godine obelodane?!

Sumnjivo, blago rečeno. Jer, „Megatrend” je saopštio da je ispunio sve obaveze i otklonio nedostatke i da je o tome obavestio KAPK 25. jula ove godine. „Megatrend“ je izveštaj od KAPK-a dobiio 10. jula i odgovor uz odgovarajuću dokumentaciju je dostavio za dve nedelje, 25. jula, ali to u KAPK izgleda nije imao ko da čita, pošto se osnovano sumnja kad znaju da čitaju, znaju i da pišu?!

Jer su, valjda, članovi KAPK, verovatno na zasluženim ferijama...

„Megatrend“ takođe, i s pravom, podseća da su članovi Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta posetili ovaj univerzitet 21. februara, a da je izveštaj (i primedbe) dostavila tek 10. jula, dakle pola godine docnije?!

Možda će KAPK sve što je „Megatrend“ uradio na otklanjanju eventualnih nesuglasica pročitati negde za prvi maj naredne godine, a ovakvim, stalnim provokacijama uspevati da snizi cenu ovoj visokoobrazovnoj ustanovi dotle dok je neko – za badava ne kupi.

Dakle, „Megatrend“ i Mića Jovanović, vlasnik i eks-rektor su krivi, ako su krivi, ali to ne znači da kad god se nekome u Ministarstvu prosvete iliti „samostalnom” KAPK-u ćefne da može na talon da baci neki izanđali adut.

Ovo sad, otprilike, na to liči.

Jasno je da „Megatrend“, kao i većina visokoškolskih ustanova u Srbiji ima nedostataka u radu, ali to ne bi smelo da znači da se na njemu trenira strogoća i da se poslenici ovog univerziteta svesno pretvaraju u „kalimera” i da moraju stalno da se pravdaju...

Ministar Verbić, istina, možda zna nešto što mi ne znamo, možda više od nas zna o doktoratima sa „Megatrenda“, ali koliko se sećam, u novinama je i njegov doktorat „naznačen kao sumnjiv”, pa to automatski ne znači da je i stvarno sumnjiv.

Bar dok se ne dokaže...

Ups! Umalo da zaboravim. Danas u pravnoj državi Srbiji kreću u pohod uterivači dugova... Pardon, sudski izvršitelji. Zakucaće, prete danima, na stotine hiljada adresa. Dakle, kad vidite nekog s reketom ili bejzbol palicom, lancem i sabljom dimiskijom, ne otbarajte lakomno ulazna vrata... Sačekajte da donesu „ovna” i – izmaknite se!

Da mi je Vučić prijatelj...

Nešto se mislim: „Da mi je Vučić prijatelj, dao bi mi Srbijagas“!

(Osmislio i izlanuo Milan Beko na konferenciji za štampu gde je obelodanio da će, ipak, da prihvati ponudu premijera Aleksandra Vučića da preuzme železnice...)

Kad je ta tema počela da se vrti po novinama i na TV, pomislio sam  - eh da mi je Vučić prijatelj, ili da se u letnje vreme novine „budže“ zarad zaluđivanja naroda... (Što je u mnogim novinama u Srbiji, mahom, osnovna uređivačka politika!)

Ili, „... i Veljović bi danas bio smenjen, da nije izabran na KONKURSU”! (Smislio i izgovorio Aleksandar Prvi Vučić u momentu kad je posmenjivao grdne načelnike i generale MUP-a: Rodoljuba Milovića, načelnika Uprave kriminalističke policije; Mladena Kuribaka, načenika Uprave policije; Nenada Banovića, načelnika Uprave granične policije; Zorana Tomaševića, načelnika Uprave za obezbeđenje, a nešto pre toga razrešen je funkcije i Dragiša Simić, načelnik Uprave saobraćajne policije).

Tako je, praktično, Vučićeva „velika metla” pomela petoricu ključnih ljudi iz vrha MUP-a!

Ali, i to treba reći – prekinula „bratoubilački rat“ između „Kurira” i „Informera” koji su svakodnevno maltretirali građane, sejali paniku i izluđivali ljude, prezentujući što proverene (manje) što neproverene (više) „ekskluzive” od svojih „izvora” u tužilaštvima i u policiji...

Ili su pak (u šta sumnjam) Simić, Milović, Kuribak, Banović, Tomašević... izgleda imali tu nesreću da su na visoke državne funkcije IMENOVANI, a ne IZABRANI NA KONKURSU?!

Jer, da su izabrani konkursom ni Sv. Vučić im ne bi mogao niša!

Pa se, tako, „provukao” večiti, nesmenjljivi i nezamenljivi – direktor policije Milorad Veljović, koga, svojevremeno, nije uspeo da smeni ni Ivica Dačić (po principu „ili on ili ja“, a opstali su i opstaju obojica) a sad nije, i neće, ni Aleksandar Vučić!

U čemu je tajna uspeha Milorada Veljovića, mogu da sumnjam, ali ne i da dokažem, jer, ako je suditi po novinskim tekstovima (uz debelu ogradu: ako nisu plaćeni i naručeni!), on ima brojne afere na plećima!

„Država je ovakvu odluku donela jer građani žele da imaju potpunu sigurnost kad vide policajca na ulici i neće da čitaju o političkim spletkama u policiji. Svi šefovi uprava u policiji biće promenjeni, a na njihovo mesto doći će privremeno njihovi zamenici“, kategoričan je bio Vučić.

Odluka o smeni šefova uprava policije, kako je Vučić onomad objasnio, „rezultat je činjenice da su policijske službe počele da se bave same sobom, politikom i sve većim uticajem na medije”.

- Odluka je doneta i zato što Srbijom neće vladati Darko Šarić, ali ni Ljubiša Buha Čume, koji je izvor svih medijskih informacija ovih dana o „zemunskom klanu“. Nikada više policija se neće baviti policijom već svojim poslom, kaže Vučić.

Govoreći o medijskim manipulacijama, premijer Vučić je rekao da je laž da je Rodoljub Milović uzeo dva miliona evra od Šarića, ali i da nije tačno da je šef BIA Aleksandar Đorđević uzeo milione od pljevaljskog narko-bosa...

- I jedno i drugo je notorna laž. Tačno je da se Milović sastajao sa Šarićevim ljudima, ali zato što je hteo da ih hapsi. I sastanak na Jelovoj gori bio je da se reši problem, a ne da se uzmu pare, kako neki objavljuju. Milović nije kolateralna šteta. Sa njim i sa direktorom policije imao sam duge razgovore. Oni su časni policajci, a pred Milovićem su veliki zadaci države.

Vučić je objasnio i kako je direktor policije Milorad Veljović „preživeo“ smenu:

- Sigurno bi i on sada bio smenjen, iz moralnih razloga, da nije izabran na konkursu!?

(* Kod nas Srba, znate to, konkurs je svetinja, nema ni po babi ni po stričevima!

Osim, ako su u istoj stranci! Zar, ne?)

Uz sve ove smene, svoje mesto u neveseloj istoriji Srbije, kad-tad imaće i jedna sprava „za mučenje”, zvana moderno – „poligraf”, iliti narodski – „detektor laži”.

Jer, kod tog našeg, mupovskog, državnog poligrafa niko ne sme da laže! Jer, iako tvrde potpuno suprotno, negirajući jedan drugog, ispostavlja se da je sve to gola istina?

Da mi umre poligraf ako lažem!

Kako?

Prosto!

Darko Šarić je na poligrafu rekao da je „Papaja” (kažu, general policije Rodoljub Milović?!) uzeo lovu... Milović je to apsolutno negirao tvrdeći da Šarić izmišlja i laže. Ali, po poligrafu – i Šarić i Milović su govorili golu istinu?!

Pa, to može da prođe samo ako su nam čavke popile mozak.

Ili, ko zna, možda jesu?

Uz to, uz poligraf, oko utvrđivanja – šta je laž, a šta istina, svoje mišljenje dala je i Radna grupa MUP-a. Prema rečima Miljka Radisavljevića, tužioca za organizovani kriminal, Radna grupa MUP-a „nije pronašla dokaz koji potvrđuje navode Darka Šarića da je bivši načelnik UKP Rodoljub Milović od, sad pokojnog, Dragana Dudića Frica primio mito od 1,25 miliona evra kako bi mu obezbedio povoljniji položaj u postupku...”!

Izvinite?

A zašto je onda smenjen Rodoljub Milović?

Da li je to Darko od Pljevalja premuntao poligraf?

Ne znate?

Samo će Vam se kasti!

Ili ćemo sad i poligraf da pošaljemo na poligraf?!

Samo, kakve sad veze imaju Milan Beko i smenjeni generali?

Naizgled nema, ali i ima. Jer, i smenjeni generali i Šarić (Čume je odbio „te gluposti”) su saslušavani...

Istina, Milan Beko je „pevao u MUP-u”, i to „u svojstvu građanina”, dakle, svojevoljno! Više časova! Oko Luke Beograd!

Pa, šta?

Ništa...

Vozovi ne svraćaju u pristaništa, već u železničke stanice, bar je tako dosad bilo…

Uostalom, Milana Beka Vučić (uz blago protivljenje Zoke Struje Mihajlović, resornog ministra saobraćaja, koja „nije ni čula za tu ideju”?!), dakle, nije izabrala konkursna komisija, ni poligraf - već ga je lično „zamolio premijer Vučić.

- Na raspolaganju sam premijeru Srbije za mesto direktora „Železnica”, lakonski se obratio Milan Beko novinarima na konferenciji za štampu.

- Ukoliko kao najbolji kandidat budem izabran na konkursu, do kraja sledeće godine ovaj posao obavljaću besplatno...

(* Opa! Alal mu vera! Samo jedan moj stari poznanik, poznati kontroverzni biznismen (ime i prezime poznato redakciji) koji je oko finasija obeležio poslednju deceniju devedesetih, jednom prilikom rekao: Pazi, sve što ne moraš da platiš, to ti je džabe. Ali, zapamti: najskuplje je džabe!)

- ... Prijaviću se na konkurs, a ako ne budem izabran, želim da na čelo ovog preduzeća dođe neko ko ima bolji CV od mog.

(* Ovo već nema smisla: em ga je Vučić, moliću lepo, zamolio, em on smatra da da možda ima i bolji od njega, i da je premijer taj vruć krompir dodelio baš njemu iz ćefa, a ne posle dugog premišljanja!)

Obrazlažući „svoju” odluku, i Beko, poput Vučića, pokazuje da ima „meko srce” i da brine o narodu:

- Ovu odluku sam doneo jer ne mogu da budem nemi posmatrač totalnog urušavanja srpske privrede. Srpska ekonomija je mrtva, samo što još nije sahranjena. Zabrine me kad čujem da smo izbegli grčki scenario, jer smatram da smo u mnogo goroj situaciji nego oni...

- ... Tražio je pun angažman, a ne prodavanje pameti. Pitao me je da li bih ja bio spreman da se uključim i da rešim problem koji je nagomilan u „Železnicama”. Tada sam rekao „da”, jer nisam hteo da budem nemi posmatrač... Posle toga samo smo se jednom čuli telefonom...

(* Ruku na srce – možda je premijer, videvši da mu se i u stranci bune što nisu dobili navodno obećana nameštenja, odlučio da on sam, pre (da ne kažem – mimo) ikakvih komisija, sam propita ko je podoban – da ide na komisiju!)

O odnosima sa premijerom, Beko je rekao:

-... Na visokim funkcijama nemam nijednog prijatelja, to mi nisu ni Aleksandar Vučić, ni Tomislav Nikolić... Da mi je Vučić prijatelj, predložio bi mi „Srbijagas”, a ne „Železnice”. Jedan od najjačih dokaza da mi premijer nije prijatelj je projekat „Beograd na vodi”. To rešenje predstavlja uspešnu foto-kopiju projekta koji je napravio arhitekta Danijel Libenskind, i ni po ekonomskom ni po bilo kojim drugim argumentima se ne razlikuje od našeg rešenja „Grad na vodi”. Navijam da taj projekat uspe, ali ne mogu da izgubim iz vida da ga je Aleksandar Vučić preuzeo. To nije uradio ni moj dokazani neprijatelj Boris Tadić.

(* Šta je bre ovo? A, ja, naivan, mislio sam da su to smislili šeik Bin Zajed, Siniša Mali, i veliki Goran Vesić... Kakav sam kreten. A ono, foto-kopija Beka i Miškovića?! A, autorska prava? A Viši sud u Timočkoj? Koji odmah presudi ako izađe nečija fotografija negde kao da je fotograf bar Pikaso?

Uz to, čudi me da jedan veliki privrednik i biznismen, za koga neki tvrde da je i mnogo pametan, tek- tako olako prelazi preko toga što mu je neko, kako sam tvrdi, oteo projekat...)

- Drugi dokaz da mi premijer nije naklonjen je što je za vreme njegove vladavine uhapšen Goran Mrđa, direktor Luke Beograd, jedan od mojih najbližih saradnika... Ne smatram da je gospodin Mrđa kriv i tvrdim da poreski dug nismo dužni. Na osnovu svega toga što sam naveo jasno je da nisam u prijateljskim odnosima sa ljudima iz vlasti. Ne bih mogao da smatram da mi to radi prijatelj..., između ostalog je rekao Beko.

(*Da li Beko ovde hoće da kaže da se kod nas u Srbiji, u borbi protiv kriminala sa nultom tolerancijom hapse ljudi po nečijem ćefu, a ne po čvrstim dokazima?! Pu, pu... Milane, baš ga pretera!)

Toliko o citatima Beka...

Samo, razmišljajući otkud, sad, odjednom - Milan Beko, ne znam zašto, setih se Jorgovanke Tabaković, potpredsednika Srpske napredne stranke i guvernera Narodne Banke Srbije, i njene izjave u emisiji „Jedan na jedan”:

- Privrednik Milan Beko je inteligentan i zna da se obezbedi, zato će pre stradati ljudi kojima je bio okružen, nego on sam, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i dodala da „Beko ume da se provuče kroz rupe u zakonu“.

(* Dakle, to što Beko pominje Mrđu, čini se da ga ipak pecka savest? Ili, ko zna, možda je ovo neka poruka Bekovom najbližem saradniku Mrđi?!)

- Koliko ja poznajem Milana Beka, ako se nije promenio otkad smo sarađivali u Vladi, on ne gazi na trulu dasku. Obično se dobro obezbedi u svojim poslovima. Vešt je čovek, bavio se velikim poslovima, ume da se provuče kroz rupe u zakonu, rekla je Tabaković u „Kažiprstu“ B92.

(* Eureka, Beko ne staje na trulu dasku i zna da se provuče kroz rupe u zakonu?! Pa neće biti! To za pamet mu (ne)sporim, ali mi je nejasno kako je Beko stajao na zdravoj, a Mišković na truloj? Dasci!)

Umesto Beka, dodala je Jorgovanja Tabaković, stradaće oni koji su pristali da mu služe i da tumače zakone i oni koje je „koristio kao rukavice“.

(* Da, da... Zato se Beko vajka zbog hapšenja bliskih mu saradnika? Jer ih je (is)koristio kao rukavice, da ne kažem koju drugu reč...)

- Neće tako biti zato što njega neko štiti, već zato što je veoma inteligentan čovek....

(*Pošto je pametan, dakle, zato mu Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić nisu prijatelji, ili on nešto zna što mi ne znamo, pa se unapred odriče „prijatelja iz vlasti”?!)

- ... On je završio Saobraćajni fakultet, ali se čini da poznaje ekonomiju mnogo bolje od mnogih ekonomista, rekla je Jorgovanka Tabaković.

(*Jasno je: u našem viosokom školstvu, ko završi mašinstvo, on je ekspert za ekonomiju, ko završi ekonomiju, on je stručnjak za pirotehniku, a ko završi medicinu i specijalizira hirrurgiju, recimo,, on je stručnjak i ekspert za prostorno planiranje. Da se čovek prekrsti...)

I sad, kad je već „gotova stvar” ovo oko Beka i „Železnica”, kadrova, kadrovske politike, poreza, prireza i zareza, onda bi naša privredno-politička stvarnost mogla, možda, još više da se pojača na putu bez alternative, i da dok trepnemo dlanom o dlan, naša zemlja postane kao Švajcarska (osmislio Sloba M.!) iliti, „da naša zemlja rađa dva roda godišnje, ki Kalifornija“  – patent nekadašnjeg odbornika Skupštine opštine Paraćin u doba SK, Dobre iz Striže!

Nego, imajući u vidu očito ovaj novi koncept premijera Vučića za zapošljavanje uglednih privrednika, pod popularnim motom „Zamolio me je Vučić“, kao i uzevši u obzir one priče o „letećim izmenama“ u Vladi i večitoj rekonstrukciji, predlažem uvaženom premijeru, podvarijantu raspoloživih kontroverznih biznismena i dokazanih eksperata za mogući, neki budući sastav Vlade.

Pošto se kod nas svi bave svačim samo ne onim za šta su školovani, već u čemu imaju „uspeha“, predlažem, po tom kriterijumu, da se odmah oformi rezervna klupa igrača koji bi, po potrebi, uletali kao „leteće izmene“ u hokeju - na vruć politički teren.

Recimo, pre rekonstrukcije na jesen, nova Vlada Srbije u senci bi mogla da bude sledeća:

1. Ministar energetike:

Vuk Hamović,

državni sekretar:

Vojin Lazarević

(Imaju ljudi prepoznato iskustvo u energetici, i dugogodišnju saradnju sa više vlada.)

2. Ministar za puteve:

Ljubiša Buha Čume,

državni sekretar:

Milo Đurašković

(Od „Difens rouda“ do „Nibens grupe“ – ko će ako ne oni!)

3. Ministar za prostorno planiranje i stanogradnju:

Dejan Milenković Bagzi,

državni sekretar:

Oliver Dulić,

specijalni državni sekretar za vodoprivredu i gradnju na vodi: Goran Vesić

(Prvi je veliki investitor i poznati skakač u dalj (skočio iz Meljaka u Solun 2003, a da se tužilac i niko nije interesovao da objasni gde je u međuvremenu bio), a drugi je, kao ortoped, veoma stručan za ovo i već jednom se bavio tim poslom kao ministar. O trećem govore dela.)

4. Ministar zdravlja:

Darko Šarić,

državni sekretar:

Zlatibor Lončar (zbog kontinuiteta),

direktor „Galenike“:

Milan Zarubica

(Prvi je ekspert za nabavljanje sredstava za psihofizičko opuštanje, a u javnosti stalno skreće pažnju na južno voće mango, papaja...; drugi ima iskustva ; treći je dokazan kao proizvođač raznih psihofizičkih supstanci potvrđenog ali nesertifikovanog kvaliteta.)

5. Ministar finansija:

Gazda Jezda,

državni sekretar:

Vladimir Zagrađanin

(Treba li objašnjenje? Potražite u koferu!)

6. Prvi potpredsednik Vlade (PPV):

Miroslav Mišković (PMM)

(Ima čovek velika iskustva i znanja – od privrede do politike, od „Župe“ na lokalu do „Delte“ na globalu...)

7. Ministar vera:

Miraš Dedeić,

državni sekretar:

Muarem Zukorlić;

(Prvi je ekspert, Smederevac na privremenom radu u Crnoj Gori, drugi ima veliko regionalno iskustvo.)

8. Ministar privrede:

Slobodan Radulović,

državni sekretar:

Zvonko Nikezi}

(Ako nemamo „C market“ barem da imamo „C kafu“, iz Španije; ako nemamo čoveka, imamo kadrove!)

9. Ministar spoljnih poslova i dijaspore:

Bogoljub Karić,

državni sekretar:

Miša Banana

(Od hladnog Minska do toplog Karakasa, od istoka do zapada – nema zime, ni vreline!)

10. Ministar sporta:

Tole Karadžić,

državni sekretar:

Zvezdan Terzić

(Budžet se formira od prodaje igrača „Zvezde“ i „Partizana“, u krajnoj nuždi i od prodaje stadiona.)

11. Ministar MUP:

Đura Mutavi (upoznat sa tokovima podzemlja),

državni sekretar:

„Naš izvor“, saradnik „Informera“, „Blica“ i „Kurira“.

12. Ministar lokalne samouprave:

Kori Udovički (all-round ministar i ekspert – od rudarstva i energetike, preko Narodne banke pa do lokalne samouprave),

državni sekretar:

Nenad Čanak (upoznat sa autonomijama i autonomaštvom)

13. Ministar pravde:

Nataša Kandić (da nam pravosuđe bude evropsko!),

državni sekretar:

Sonja Biserko (zbog idejno-političkog kontinuiteta sa ministrom);

14. Ministar ugostiteljstva:

Nemanja Đorđević (poznati ugostiteljski kadar SPS-a),

državni sekretar:

Aleksandar Antić (kontinuitet saradnje)

15. Ministar informisanja:

Raja Rodić,

državni sekretar:

D.J.V.

16. Ministar trgovine:

Stanko Cane Subotić,

državni sekretar:

Ivica Todorić (ekspert iz inostranstva, dobro upoznat sa lokalnim prilikama i načinom kako nastaje „krupni biznis“ u vreme krize ili rata).

PS: Da mi je Vučić prijatelj (bio je dok nije bio velika vlast), a znam, biće, kad ne bude, ako ne bude, vlast, podsetio bih ga da sačuva telefonske brojeve onih s kojima se ranije čuo svakodnevno, dok nije poslao vlast, jer na ovim brojevima koje sad svakodnevno koristi, niko mu se javljati – nece!

Ili, što bi rekao Gundulić (a većina misli da je to napisao Njegoš):

„Okreće se kolo sreće, vrteći se ne pristaje, tko bi gori, sad je doli, a tko doli, ka gori se kreće“.