Kolinda
Grabar Kitarević je, čini se, preživela „Informer”, ali nije izvesno da li će i
D. J. Vučićević?!
Dobro,
neću o DJV više ni reč da kažem, ali nedavno sam u komentaru pomenuo da je lakše
gospođi Kolindi da „preživi” porno-napad „Informera” nego predsedniku Srbije
Tomislavu Nikoliću svakodnevne medijske atentate iz medijske „S-300” i
snajperiste iz „Poni ekspresa”, „brze novine” i „Alo-bre” štampanog papira!
Nešto
mi je, iskren da budem, žao predsednika države i starog znanca Tomislava i
njegove supruge Dragice. I novina i srpskog novinarstva!
Jednog
dana dok se „Obrenovac davi” Tomislav „peče tomovaču”?!
Drugog,
Toma „izigrava vazdušnu kontrolu leta” i „zabranjuje avionske prelete preko Bajčetine”.
Trećeg,
predsednik Nikolić zabranjuje lovcima da love, a još nisam pročitao da su na „Tominoj
stop listi”, možda i ribolovci?!
Četvrtog,
divlje gradi po šumama i gorama.
Petog,
... nastavlja se!
Možda
ove redove, u ponedeljak, u 1:42 sati noću ne bih ni pisao da me juče (u
subotu) nije pozvala nekadašnji saradnik
„Svedoka”, a danas „udarna pesnica” istraživačkog novinarstva, ili ekskluzive
po svaku cenu – tiražnog „Poni ekspresa” (K.B.).
K.B:
Da nemaš knjigu Helene Mihić?
Ja:
Imam, ali ne mogu da je nađem.
K.B:
A, baš mi treba!
Ja:
Pa, što je ne potražiš od Helene?
K.B:
Čula sam se s njom, ali me zavlači već deset dana?
Ja:
Pa je l’ si probala u Narodnoj biblioteci?
K.B:
Nemaju!
Ja:
A po knjižarama, antikvarnicama?
K.B:
Ma jurimo danima, ali ne vredi. A, je l’ možeš da nađeš. Mnogo bi mi učinio!
Ja:
Tebi, ili „Kuriru”?
K.B:
Meni!
Ja:
Čekaj, otkud ti pade na pamet baš knjiga Helene Mihić?
K.B:
Pa „Svedok” je objavio delove iz te knjige, ali nisi ubacio jednu pesmu iz
knjige, a meni je baš ta pesma potrebna!
Ja:
Aha... Sad sam se setio. Pa, tada me je Helena
molila da objavim tu pesmu, ali nisam - iz opravdanih razloga. Sećaš se...
K.B:
Ali, ja bih je objavila...
Ja:
A što?
K.B:
Uh kako bi mi legla, znaš to bi danas svi čitali! Prodali bi novine!
Ja:
Stvarno?
K.B:
Pa, znaš, on je javna ličnost...
Ja:
Je l’ javne ličnosti ne smeju da pišu pesme?
K.B:
Smeju, ali to je ljubavna pesma posvećena Heleni!
Ja:
On tada nije bio baš neka važna ličnost?
K.B:
Ali sad jeste!
Ja:
Jeste, ali ne vidim svrhu, iako Tvoj razlog, kao i „Kuritra” naslućujem...
K.B:
Uh, al’ bi se čitalo?!
Ja:
Slušaj, to što vodite, uz „Alo” i “Blic” kampanju protiv čoveka nije u redu i
blago rečeno nema smisla.
K.B:
Što nije?
Ja:
Čovek je danas najviši državni funkcioner. Uz to postoji i zakon koji štiti, ne
njega, nego njegovu funkciju, oženjen je, ima decu, familiju, unuke...
K.B:
Jeste, sve je tačno, ali bi se to čitalo?!
Ja:
Da ti nešto kažem...
K.B:
Reci?
Ja:
Pa vi niste objavili ni da se čovek po drugi put oženio, a sad ganjate čoveka što
je pisao pesme...
K.B:
Gde se njega seti! Pa to niko nije objavio!
Ja:
Jeste, Žare u „Vremenu” i ja u “Svedoku”. I...
K.B:
Au, jeste.
Ja:
Pa mogla bi o tome recimo da pišeš, i on je javna ličnost. Ili
nije...
K.B:
Jeste, ali...
Ja:
Šta je, ne bi ti objavili?
K.B:
Ne bi!!
Ja:
Probaj, možda bi...
K.B:
’Ajde, ne zezaj...
Ja:
Zezam se, ali ti je moj savet nemoj ti to da pišeš, talentovan si novinar,
mlada, pusti one koji to naručuju - da pišu. I oni su pismeni.
K.B:
Stvarno si lud.
Ja:
Nisam, ali vi ste poludeli. Ganjate čoveka svakodnevno, izvodite medijske
atentate i sve to je mnogo perfidnije nego ono sa Kolindom...
K.B:
Kad ćemo da pijemo kafu?
Ja:
- Kad hoćeš! A, možda ću da nađem knjigu, ili pesmu.
K.B:
Javi mi odmah, molim te...
Ja:
Što ne pitaš Boru?
K.B:
Kog Boru?
Ja:
Bivšeg predsednika!
K.B:
Otkud on ima knjigu?
Ja:
Prijatelj je sa Helenom!
K.B:
Ako nađeš knjigu, ili bar pesmu, molim te javi mi odmah.
Ja:
Kako bi se ti osećala kad bi novine objavljivale pikanterije iz tvog života. I
ti si, eto, javna ličnost.
K.B:
Ne bi mi bilo prijatno!
Ja:
Pa i njemu nije prijatno!
K.B:
Ali on je javna ličnost i mora da trpi!
Ja:
Sećam se, možda nešto naučiš iz ovog razgovora, kad su sad eks novine (list
koji više ne izlazi) pripremile tekst o meni, koji bi pogodio i mene lično, ali
više meni drage osobe, da sam morao da odigram rekontru!
K.B:
Šta je bilo?
Ja:
- Pozvao sam prvog čoveka tih novina i poručio mu: Ako se taj tekst pojavi kod
tebe u novinama, kunem ti se da ću da objavim detalje i pikanterije o tvojim
privatnim i ljubavnim jadima i to u nastavcima!
K.B:
I?
Ja:
Tekst se nije pojavio. Naravno.
K.B:
I šta hoćeš da mi kažeš?
Ja:
Poštuj sveto pravilo u novinama...
K.B:
Koje?
Ja:
Što ne želiš sebi, nemoj ni drugome!
PS(1):
Našao sam pesmu. Evo, javljam K., ali joj neću dati da se ne bi i dalje nastavilo
iživljavanje nad čovekom. Ne samo nad njim, već nad bilo kim!
PS(2):
Ukoliko K.B. nađe knjigu ili pesmu, biće objavljena. Jer tako gazda traži!
PS(3):
Ovo je samo fragment mog razgovora s K. Mlada, talentovana, visprena, ali očito
i žrtva današnjeg poimanja novinarstva.
Ako se to još uvek tako zove…
Нема коментара:
Постави коментар